Ante Bukovac: Uspomene iz djetinjstva

Kategorija: U potrazi Objavljeno: Subota, 03 Kolovoz 2019 Napisao/la Administrator

Indeks Članka

Sam u planini
Bilo mi je, valjda, četiri - pet godina. Jako sam volio društvo odraslih. Jednoga dana, na moje navaljivanje, majka me pustila s pastirima u planinu čuvati ovce. U „službi“ su bili Pere, Blaškan i Jožin, stariji dečki, moji uzori. Bio sam sretan što sam s njima, što me primaju u svoje društvu. Nije me previše smetalo što bi me zadirkivali i koristili kao potrčka. Najradije bih se igrao s psima Garom i Zelovom koji su nas u stopu vjerno pratili.
U neko doba dana, kad smo već bili visoko u planini, prohtije mi se vratiti kući. Moji zaštitnici nisu imali ništa protiv, niti su me dugo odgovarali. I tako i tako nisu imali nikakve koristi od mene. Nije im palo na pamet da bih se mogao izgubiti ili ozlijediti, da sam još premali. Polako i bez žurbe spuštao sam se niz kamenjar obrastao niskim žbunjem i dračom. Zagledavao sam se u svako drvo, kamen i udubinu. Sve mi je bilo zanimljivo. Sve me privlačilo. Ponegdje bih sjeo i čeprkao po crvenoj zemljici, tu i tamo odlomio kakvo drvce i ubrao cvjetić, katkad poskočio od straha kad bi ispred mene prhnula kakva ptica.
U jednom trenutku ispod ovećeg žbuna u travi sam opazio nešto posebno zanimljivo: ispred mojih nogu ležalo je pravo pravcato kolo pite. Ili nešto poput u krug smotanog užeta. Bilo je smeđe boje, svo nekako išarano crnim prugama i ležalo je nepomično. Silno me privlačilo to kolo pite; prišao sam mu sasvim blizu, šćućurio se nad njime i opčinjeno promatrao njegove pravilne pruge. Poželio sam ga uzeti i ponijeti sobom kući. Pružio sam ruku i taman kad sam ga trebao dodirnuti, kolo pite je oživjelo, ispružilo se i polako nestalo u žbunu. Bio sam žalostan, tako mi se svidjelo. Još sam malo gledao u žbun ne bi li se vratilo, a onda pomalo tužan, nastavio put kući.
Mater se iznenadila kad me vidjela i začudila što su me stariji pastiri pustili samoga. A kad sam ispričao kako sam vidio kolo pite koje mi je pobjeglo, uhvatila se za glavu i rekla:
- Ajme meni, to je bila zmija otrovnica! Mogla te je ujesti.
Baka je samo dodala držeći krunicu u rukama:
- Ništa mu nije moglo biti, njegov anđeo čuvar je bio s njim.

Hitovi: 161