Ante Bukovac: Uspomene iz djetinjstva

Kategorija: U potrazi Objavljeno: Subota, 03 Kolovoz 2019 Napisao/la Administrator

Indeks Članka

Buđenje
Kad bi me izjutra budila majka je bila uporna i nepopustiljiva. Katkad mi se činilo i pomalo nemilosrdna.
- Ajde ustani, sine! Već su odavno svi na nogama a ti u krevetu. Znaš da je danas naš red. Ustani, dite moje. Evo, doručak ti je gotov. Podgrijala sam ti puru. Onda bi načas izašla iz sobe da bi se ubrzo vratila.
- Još ležiš. Pa ustani već jednom! Ma, što ću s tobom, ja ti jadna! Ustani! Dobro, kad nećeš ti idem ja.
Nakon ovog zadnjeg više nije bilo izbora, morao sam odmah ustati. A tako bih još rado ostao u krevetu.
Dok me jednom tako budila, opet mi je pala na pamet da se malo našalim. Ona zove i zove, a ja - ništa. Opustio se potpuno, umirio, usporio disanje, kao da sam mrtav. Mogao sam tada zaustaviti dah koliko sam htio. A i srce je radilo kao savršen, nečujan stroj. Primakla se mater k meni provjeravajući jesam li živ, pa kad joj se učinilo da ne dišem snažno me prodrmala. Kako opet nije bilo nikakve reakcije stavila mi je ruku na prsa da provjeri kuca li srce, a onda panično kriknula:
- Ajme meni dite moje! Nije živ, ja ti jadna!
Videći da je vrag odnio šalu tiho sam progovorio:
- Šta ti je majko, zašto vičeš?
Kad je shvatila da sam se pretvarao kako ništa ne čujem, da sam mrtav, ljutito je, ali ipak s velikim olakšanjem povikala na me:
- O zloćo jedna kako si me preplašio!

Hitovi: 993