Pismo moja hrli tamo...

Kategorija: Uncategorised Objavljeno: Petak, 14 Rujan 2018 Napisao/la Administrator

Indeks Članka

 Pismo moja
„...Pismo moja, hrli tamo di anđela moj je dom, u krilo se spusti djevi koja sniva slatki san. Oj, ti dušo duše moje, Oj ti srce srca mog.  Oj ti dušo duše moje, Čuvao te dobri Bog..." Ajmo skupa prijatelji moji, razmistimo tamburin katrige, zapivajmo onu s kojom srce, u po žmula zaboravlja brige...Konobo moja...“.Kako ono dalje ide?? Zar se i vama ne dogodi da stanete u pola pjesme; zaboravili ste riječi. Evo nekih koje sigurno dobro znate...Ima li išta ljepše od pjesme? I  pjevanja? Osobito zajedničkog, s prijateljima! Kad smo radosni i kad to nismo...
 
Pismo moja
 
Pismo moja, hrli tamo
di anđela moj je dom,
u krilo se spusti djevi
koja sniva slatki san.
 
Oj, ti dušo duše moje,
Oj ti srce srca mog.
Oj ti dušo duše moje,
Čuvao te dobri Bog.
 
Kada dođu noći duge,
Pismo moja, budi s njom.
Ti joj reci da je jubim
Cilim žarom srca svog.
 
Oj, ti dušo duše moje,
Oj ti srce srca mog.
Oj ti dušo duše moje,
Čuvao te dobri Bog.
 

Cesarica
Zlatni konci litnje zore došli su u njene dvore,
da bi moju jubav budili.
Sunce nek joj jubi lice lipo ka u cesarice,
kad je ja ne mogu jubiti.

Zlatna mriža njenog tila dušu mi je uvatila
da je bacin nazad u more.
Svake noći prije zore dolazim u njene dvore
bile dvore svoje pokore.
 
Cilega života ja sam tija samo nju,
da do njenog srca nađem put,
Cilega života moje tilo je bez nje,
ka cviće bez vode.
 
Oliver Dragojević - Cesarica

Konoba
S. M. Kovačević-R. Šunjić
 
Imala si baril i bronzine
pod škancijon stivane bocune
sve si gušte na ovome svitu
darivala ka lipe bokune
 
Vonjala si točon i friškinon
ladila me kad uvati fjaka
a kad dušu stegla bi tuga
u tebi san i pija i plaka
 
Konobo moja, radosti sva
dušu san svoju svu tebi da
konobo moja, ka dom si moj
čuvan ti pismu ka život svoj
 
Uz šteriku još vonja lavanda
razvodni se život ka bevanda
od bibiti, falsi novitadi
ne damo se, još smo uvik mladi
 
Ajmo skupa, prijatelji moji
razmistimo tamburin, katrige
zapivajmo pismu s kojon srce
u po žmula zaboravlja brige
 
Konobo moja, radosti sva
dušu san svoju svu tebi da
konobo moja, ka dom si moj
čuvan ti pismu ka život svoj
 
konobo moja, ka dom si moj
čuvan ti pismu ka život svoj
 
na na.. Konoba
 
 
Meri Cetinic & Tedi Spalato - Konoba

Croatio, iz duše te ljubim 
T. Bralić i klapa Intrade

Svake noci za te Boga molim
pivajuci kamenu i draci
Croatio ka mater te volim
umorna si, samo mi ne placi

Sve cu pisme pokloniti tebi
sve djardine, neka mi te kite
Croatio iz duse te ljubim
ja te volim ka i mati dite

Jos se sicam onih rici
sto mi uvik prica caca
nemoj sine nikud ici
tvoj je kamen, maslina i draca

Nek te rani kora kruva
kapja vina, zrno soli
nek ti kusin bude stina
al' Hrvatsku sine voli

Pisme ce ti pivati slavuji
svirat' ce ti moje mandoline
svaku stopu ove zemlje ljubi
kad odrastes voljeni moj sine

https://www.youtube.com/watch?v=yy2DGK1f_G4


 
Ružo crvena
Klapa Sv. Juraj HRM 

Ružo moja crvena
neubrana ljubavi
ti si bol jedina
suza moje mladosti

Ref. 2x
Recite joj da bez nje
nestale su sve
sve tajne, ljubavi
sve tuge, radosti
i da je volim još
i ne mogu bez nje
bez ruže crvene

Prošla je već godina
neubrana ljubavi
jos si bol jedina
uspomena mladosti

Ref. 2x

Ružo Crvena - Klapa Sv. Juraj HRM
 

Oko jedne hiže navek tići lete
Drago Britvić - Arsen Dedić

Pred tobom su steze trudne i daleke
Celu noć buš išel bledi moj pajdaš
Al videl buš vrbe prignutge znad reke
Budeš čul kak zvezde padaju med šaš

Oko jedne hiže navek tići lete
Kresnica na coklu celu noć blešći
Tam te bude zemla zibala kak dete
Tam v zelenoj zipki domovina spi

I nemoj mi reći da zabadav išćeš
Da je se to vmrlo da vre ničeg ni
Jednu slanu zvezdu spusti na dvorišće
Pak si zapopevaj morti se zbudi

Kvartet Gubec
 

Pod brajde
Glazba i tekst: Rajko Suhodolčan

Otišel sam s davna ja od doma mog
Prešel u svijet za glasom srca svog
Rekla mi mati sinek jedini
Čuvaj se i piši mi

Zišle su se već mnoge godine
A još u sebi čuvam spomene
Nema mi nema kraja lepšega
od hrvatskog zagorja

Došel bum doma, sel si bum pod brajde
k sebi bum pozval stare se pajdaše
popevali bumo sunce dok ne zajde
za rodnu grudu i za brege naše

Zišle su se već mnoge godine
A još u sebi čuvam spomene
Nema mi nema kraja lepšega
od hrvatskog zagorja

Došel bum doma, sel si bum pod brajde
k sebi bum pozval stare se pajdaše
popevali bumo sunce dok ne zajde
za rodnu grudu i za brege naše

Došel bum doma, sel si bum pod brajde
k sebi bum pozval stare se pajdaše
popevali bumo sunce dok ne zajde
za rodnu grudu i za brege naše


Zadnji fijaker
stihovi: Drago Britvić i Pero Zlatar
muzika: Stjepan Mihaljinec

I opet noćas
kak i sake noći
polako se buju gasle kavane
i zadnji vlak kroz stanicu bu prošel
a k njemu niko, niko, nebu došel
iz navike on bu opet čekal da svane
Viš, ja sem ti eto došel v goste
kad mi se nekak neda biti v hiži
taksiji hitri, naj oprostiju mi to
al meni ti si sejeno nekak bliži
Zbudil se dan i zemlji pojke
gleć tam iznad Griča istu kulu
bumo se zibali kak v čunu nas dva
o Zagrebu buš mi pripovedal
Nas dva smo zbila vidli sega
zato i opet sem tu
popevali si bumo tiho
te slatke popevke stare
bumo se znaš, vozili kak negda
čes se signale i čes se pute
Fućkam ja na te table žute
i vse na vuglu kud smo
sto put prešli
sunce nek zbudi dragi Zagreb
i otpre svetlu saka vrata
fabrike, ljudi, tice i grad
najemput se bu
kak od zlata
videl buš još je lepi Zagreb
kak na paradi v plave bluze
dobri naš veter z Medveščaka za nas
popuhnul bu i zbrisal suze
Nas dva smo zbilja vidli sega
zato i opet sem tu
popevali si bumo tiho
te slatke popevke stare
daj pelaj moj prijatelj stari
pelaj za zadnji put čist polako
čez celi nas grad
popevali si bumo tiho,
za tebe i za nas Zagreb
 
Viki Glovacki - Zadnji fijaker


Samo jednom se ljubi
Mario Kinel, Ivo Robić
 
Samo jednom se ljubi,
sve je ostalo varka,
često udes nam grubi
šale zbijati zna.
 
Za to mislimo na čas
da je to ljubav žarka,
al taj žar prođe za čas
kao blijeda slika sna.
 
Tad nam se ljubav
u misli vraća
i svatko shvaća
njen pravi žar.
 
Samo jednom se ljubi
i tad srce izgara.
kad se taj plam izgubi,
tad i prestaje sav čar.

 
O more duboko
O more duboko, sva moja radosti!
Po tebi meni plovi cvit; cvit moje mladosti.
Ne mogu od milja niz more gledati,
Mornare ja ću pitati za svoga dragoga.
On moru pošo je da robu kupuje
I skoro će se vra titi u mili zavičaj.
Moj dragi suđeni, u kojoj si dubravi?
Napiši jedan listak ti o našoj ljubavi.
Ah ružo rumena, ti men si suđena,
Ko proljetntni što dani sunašcu žarkome.
Ko mjesec mjesecu, sunašce sunašcu,
Ti meni ležiš, draga, na mome srdašcu.

Vužgi
P. Kanižaj, I Stamać
Najlepše je biti v zagorski kleti
S prijateli stari dok lampaš nam sveti.
Najlepše piti je v zagorski kleti
Z pajdašimi dobri i v zimi i v leti.
Vužgi, vužgi, vužgi ga Blaž,
gotni, gotni s flaše, pajdaš,
dobro, dobro, dobro ti znaš
kulko skupa mi spili smo flaš!
V zagorski kleti je najlepše biti,
s pajdašimi pravi z demižonke piti.
V zagorski kleti kak v pravem je raju,
popevke zvoniju po celomu kraju.
Vužgi, vužgi, vužgi ga Blaž,
gotni, gotni s flaše, pajdaš,
dobro, dobro, dobro ti znaš
kulko skupa mi spili smo flaš!
 

Maslina je neobrana
Već je to lito dana i skoro će zima,
prigiba se zemlji grana, a dice još nima.
Zaplakali škoji bili, sunce već blidi,
Makina kad cugom cvili, a suza se cidi.
Zanavik je pape zaspal, samo želja još je budna,
budit ću ih prije zore, željo moja uzaludna!
Maslina je neobrana, nima koga da je bere,
prigiba se teška grana, slomit će se od nevere.

Stari Pjer
Ivica Percl, Đorđe Novković
Još kad je bio mlad
rat mu je odnio sve
I ženu i djecu i topli dom.
Ostao je sam i
zaboravio je na prošlost,
jer Pjer više i nije bio Pjer.
Sad luta sam taj stari Pjer,
Da, svaki dan i svaku noć. 2x
Pjeru je ipak ostalo nešto
i mnogi su imali priliku
da ga vide kako svira na usnu harmoniku.
On uvijek svira za jedan groš,
a ljudi se u strahu pitaju:
„Da li će jednog dana i čitav orkestar biti tu?“
I svira Pjer, da, svira još,
taj stari Pjer za jedan groš. 2x
Kažu da ih danas ima mnogo kao što je Pjer,
a mnogi su imali priliku
da ih vide kako bez cilja lutaju.
Daleko od stvarnosti oni su tako sami,
a ljudi se u strahu pitaju,
da li će jednog dana i čitav svijet ostati sam?
I svira Pjer da svira još,
taj stari Pjer za jedan groš 2x

Blijedi mjesec
Blijedi mjesec zagrlio zvijezdu Danicu,
A ja mrsim tvoju zlatnu kosicu
Samo reci mi, dal me ljubiš ti
da živimo ko svi sretni presretni.
Vesla ćemo ostaviti: ne trebaju nam,
mi ćemo se zagrliti, čun će plovit sam.
On će tada sam kući ploviti:
Tjerat će ga hitri morski valovi.
Sve će zvjezdice s neba gledati
I zavidjet dušo našoj ljubavi.
Fala
D. Domjanić, V. Paljetak
Za vsaku dobru reč kaj reči si mi znala,
za vsaki pogled tvoj, za vsaki smeh tvoj fala.
Tak malo dobrega v živlenju tu se najde,
i če je sunce čas za oblak taki zajde.
A ti si v srce mi tak puno sunca dala,
kaj morem ti neg reč: od vsega srca fala!

Hercegovina u srca
Ž. Kozina, R. Boban
Dođi da vidiš, dođi da se diviš
I poželjet ćeš ovdje da živiš,
Da ti se dijete u miru rodi,
Živi u ljubavi i slobodi.
Ponosna moja je zemlja Hercegovina
Hrvatska gruda nam sveta već tisuć ljeta.
Ne dam te nikom majko Hercegovino,
Neretvu, sunce i smokve, kamen i vino. 2 x


Kak taubeka dva
Bledi je mesec hodil po krovu,
ja sam popeval popevkicu ovu.
Kak taubeka dva mi sretni smo bili,
z jenega peharčeka vinček smo pili.
Bledi je mesec za oblak zašel,
a ja sem tvoja ustašca našel.
Kak taubeka dva....
Crni je maček hodil po krovu,
ja sam popeval popevkicu ovu.
Kak taubeka dva....
 
 
Oj jesenske duge noći
Oj jesenske duge noći, oj! Oj jesenske duge noći,
reko dragi da će doći, oj. Čuj me dragi čuj!
Il će doći, il ne doći, oj! Il će doći, il ne doći,
čekat ću ga do pol noći, oj! Čuj me dragi čuj.
Zaspale su crne oči, oj! Zaspale su crne oči,
došo dragi do ponoći, oj! Zlatni dragi moj!
* * *
Zato, braćo, pime ga
Za to, braćo, pime ga, dok ne pukne zora,
Kaj ti jje to navada Hrvatskog Zagorja.
Pime ga, pime ga, se do dana belega,
Pime ga, pime ga, se do dana belega.
Vužgi, vužgi, vrag te skelil,
Kaj sem ti se ja zameril.
I nikom nije lepše neg je nam,
Samo da je tako svaki dan.

Na brigu kuća mala
Na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva,
na prozor sjela djeva, ko ruža proljetna.
Što radiš djevo bajna, u tu prekrasnu noć,
moj dragi zvizda sjajna, reko je da će doć.
Tri noći već su prošle otkako čekam ja,
i mnoge još će proći, ostajem žalosna.
Moj dragi drugu ljubi, a mene ostavlja,
a ja ga kleti neću, jer sam ga voljela.

Poleg jedne velke gore
P. Hrazdica, J Šmalc, R. Rajter
Poleg jedne velke gore kada prejdeš mnoge gore,
tam buš videl nekaj bele, to su naše Ivanečke sele.
Gda buš išel malo dalje, tam buš videl lepe kraje.
Tu su ljudi dobre ćudi, z vinčekom te saki rad ponudi.
Se vu cvetju i vu sreći, srce ti bu moglo reći:
„Oj Zagorje, moje blago, sakom sinu hrvatskom si drago.“

Ne dirajte mi ravnicu
M Škoro
Večeras me, dobri ljudi, nemojte ništa pitati,
neka suze tiho teku pa će manje boljeti.
Ne dirajte mi ravnicu uspomenu u meni,
ne dirajte mi ravnicu, jer ja ću se vratiti.
Još u sebi čujem majku kako tužno govori:
„Kad se jednom vratiš, sine, ja ću te čekati.“
Ne dirajte mi večeras...
Mene zovu moja polja, mene zovu tambure,
prije nego sklopim oči, da još jednom vidim sve.
Ne dirajte mi večeras....

Rožica sem bila
Rožica sem bila,
rožica več ne bum,
ko mi leto mine,
cvela više ne bum.
Zato komaj čekam
lepo protuletje,
da me razveseli
to črleno cvetje.
Rožice bum brala
na prsi metala,
da se bum na tebe,
golub, zmišljovala.

Popevke sem slagal
D. Domjanić, V.Paljetak
Popevke sem slagal i rožice bral
i vsu svoju radost sem drugim ja dal.
A žalost navek sem vu srcu ja skril
ni nigdo me žalil i sam sem tak bil.
Al v mojem srcu, tam suzah vam ni
I če mi je teško popevka zvoni.
Če siromak sem, vse drugom bum dal,
Popevke i srce i ne bu mi žal.

Da nije ljubavi

Da nije ljubavi, da nije ljubavi,
da nije ljubavi, ne bi svita bilo.
Ni tebe ni mene, ni tebe ni mene,
ni tebe ni mene, moja bajna vilo.
Noćas mi se snilo, noćas mi se snilo,
da je tvoje tilo kraj mojega bilo.
Al me ti ne voliš, al me ti ne voliš,
al me ti ne voliš, moja bajna vilo.
Zato pojem, plačem, bestraga mu bilo,
zato pojem, plačem, bestraga mu bilo!
Ljubavi, ljubavi, vrag ti odnija kosti,
ča si učinila od moje mladosti?!

Vehni, vehni fiolica
Vehni, vehni, fiolica, ne žalosti me.
Ar te ftrči nemrem ja, vehni, grlica!
Zasadil sam ja tebe vu glubinu srca,
al sad vidim da drugi od dna te trga.
Zrasla si kak tulipan med več rožami
ali da te sve zahman, joj navek meni!
Vehni, vehni, garlica, kaj te ja ne trgam,
niti više svojemu srcu ne trebam.
Vidim glavu spuščenu drugom na prsa,
žute lasi spuščene do pojasa.
Ah, žalost me primila, kad ja te vidim,
kad ti vusta rumena više ne ljubim.

Ribar plete
Ribar plete mrižu svoju koja njemu triba,
a ko će je sutra plesti, baš ga nije briga.
Zapivaj pismu, ribaru stari, jer to je pisma o moru.
More divno, more krasno, ti si meni drago,
ti si čežnja srca moga, ti si moje blago.
Biseru divni rodnog mi kraja, lipota tvoja me opaja.

Oj hrvatska mati
Oj hrvatska mati, nemoj tugovati.
Zovi, samo zovi, svi će sokolovi,
za te život dati.
Srijem, Banat i Lika, to je naša dika.
Zovi samo zovi, svi će sokolovi
za te život dati.
Srijem, Banat i Bačka, tri srca junačka.
Zovi, samo zovi, svi će sokolovi,
za te život dati.
Za dom i slobodu hrvatskom narodu.
Zovi, samo zovi, svi će sokolovi,
za te život dati.

Oj ti vilo, vilo Velebita
Oj ti vilo, vilo Velebita, ti našeg roda diko!
Tvoja slava jeste nama sveta, tebi Hrvat kliko:
„Ti vilo Velebita, ti našeg roda diko,
živila premila, živila premila,
živila, oj premila, ti vilo svih Hrvata!“
Velebite, vilovito stijenje, ja ljubim tvoje smilje,
ljubim tvoga u gorici vuka, ličkoga hajduka.
„Ti vilo Velebita, ti našeg roda diko,
živila premila, živila premila,
živila, oj premila, ti vilo svih Hrvata!“

Bećarac
Priko šora pružio se lanac,
ide lola i piva bećarac.
Kad bećari šorom zapivaju
pendžeri se šorom otvaraju.
Bećari se ne ženiju mladi,
bećaruju dok im ne dosadi.
Sva cura voli tamburaša,
a berdaša i cura i snaša.
Alaj volim kad tambure ječe,
pusto srce ni večerat neće.
Lažu žene da nisu ljubljene,
ostarile pa zaboravile.
Da zna nana, što zna lipa mala,
već bi davno lipu podrezala.
Da si diko ti pameti moje,
ne bi selo znalo za nas dvoje.

Jedan dan života
Samo jedan dan života, još jednu čašu mi dajte sad
jer ja sutra nisam s vama, jer sutra umrijet ću ja.
Moj život je kratak bio, i prolazan kao san,
a ja želim samo jedno: da živim još jedan dan.
Neka staro društvo dođe, ko nekad davno u kraju mom;
nek se čuje naša pjesma, taj zadnji glas srca mog.
I sve neka bude vječno, nek vječito traje dan
jer već sutra nisam s vama, jer sutra umrijet ću ja.
Samo buket bijelih ruža nek bude vječno na grobu mom,
samo vjetar neka priča tu priču života mog.
Moj život je kratak bio, i prolazan kao san,
A ja želim samo jedno: da živim još jedan dan.

Pismo moja
Pismo moja, hrli tamo
di anđela moj je dom,
u krilo se spusti djevi
koja sniva slatki san.
Oj, ti dušo duše moje,
Oj ti srce srca mog.
Oj ti dušo duše moje,
Čuvao te dobri Bog.
Kada dođu noći duge,
Pismo moja, budi s njom.
Ti joj reci da je jubim
Cilim žarom srca svog.
Oj, ti dušo duše moje,
Oj ti srce srca mog.
Oj ti dušo duše moje,
Čuvao te dobri Bog.

Kuća pored mora
Arsen Dedić
Raznesene valima i vjetrom
tu su tople ruševine ljeta
na rubu napuštenog mora
i jednog izgubljenog svijeta.
Ničeg nema,
ničeg nema
od tebe,
od mene.
Ostala je samo prazna kuća,
malo stvari ljetovanja našeg.
Na stolu novine još leže
S nekim datumima jula.
Naša ljubav
sad se ruši
kao pješčana
kula.
Al još sam uvijek ovdje
i još zagledan u more
na vratima vile
u kojoj tuga spava,
a kiše su se slile
u cvjetove agava
i ljetu je
kraj.
Od vremena poezije i mira
ostala je samo pusta kuća,
u noći okrenuta moru
sad čeka ljubavnike nove.
Ničeg nema,
ničeg nema
od tebe,
od mene
u njoj.

Dalmatino povišću pritrujena
Ljubo Stipišić
 
Izlizana Bašćanska tavuleta 'rvackeg ditinjevanja,
zaudobjeni friži glagojaški' serpentini;
isfrolani patakuni, žurke i kadeni.
Izlizani Ideali i misali po 'rvackin oputinan;
sokolaški procesjuni, pricešćeni demonštracjuni
od taverni, do taverni!
Svitlosju kerv častna vikovični terpećemu
naslidovati pogerda Balkanike.
 
Pute, laze pizon dubli tovari,
gustirne žedne mijun sići i lati;
konkulana škina težakov
od motik po žurnatin,
žurnatin pritrujena!
 
Prage kalet žnjutin dubli Puntari,
naboj dalmatine rebati na drači,
kroz kadene dicu čičan pasli,
a judi driti ka kolone;
Dalmatino povišću pritrujena!
 
Intradu pravice s tilin štrukali
Dalmatino povišću pritrujena!
Rod puntarski resa na drači;
Dalmatino povišću pritrujena!
Ditinstvon gladnin povist štukali;
Dalmatino povišću pritrujena!
Kroz kadene dicu čičan pasli,
a judi driti ka kolone,
Dalmatino povišću pritrujena!
 
PREPJEV ČAKAVSKIH STIHOVA
DALMATINO, POVIŠĆU PRITRUJENA
 
Izlizana Bašćanska tavuleta - Izlizana bašćanska ploča
'rvackeg ditinjevanja - hrvatskog djetinjstva
Zaudobjeni friži - zaboravljene ogrebotine
Glagojaških serpentini - glagoljaških zavojnica (misli se na pleter)
Isfrolani - istrošeni (upotrebom), nagriženi moljcima
Patakuni - mjedeni novac
Žurke - dijelovi muške narodne težečke nošnje u Dalmaciji
Kadeni - lančići
Izlizani Ideali i Misali - izlizani Ideali i (Časoslovi) Misali
po 'rvackin oputinan - po hrvatskim stranputicama
Sokolaški procesjuni - Sokolaške procesije
Pričešćeni demonštracjuni - pričešćene demonstracije
od taverni' do taverni - od vinotočnica do vinotočnica
svitlosju kerv častna - svjetlošću krv časna
vikovični terpećemu - vjekom navikli trpeći
naslidovati pogerda Balkanike - nasljeđivati pogrde Balkana
Serpentini: vijugave staze na gorskim obroncima, zavojnice
sokolaški: gimnastičke organizacije, odnosno društva nastala radi buđenja nacionalne svijesti kod slavenskih naroda u drugoj polovici 19. st.
Pute - puteve
laze - ulaze u polja
pizon dubli tovari - teretom dubali magarci
Gustirne žedne - bunare žedne
mijun sići i lati - milijun vjedara i poljevača
konkulana škina težakov - savijena leđa zemljoradnika
od motik - od motika (misli se na kopanje motikom)
po žurnatin pritrujena - po nadničarenjima premorena
Prage kalet - pragove (dalmatinskih) uličica
žnjutin dubli puntari - gležnjevima dubali hrvatski rodoljubi,
buntovnici (pripadnici Narodne stranke)
naboj Dalmatine - gnojni čir Dalmacije
rebati na drači - otkucava na drači
kroz kadene dicu čičan pasli - kroz lance djecu sisama napasali
a judi driti ka kolone - a ljudi uspravni poput kolona kamenih stupova
Dalmatino, povišću pritrujena - Dalmacijo poviješću premorena
Intradu pravice - ljetinu pravičnosti
s tilin štrukali - s tjelima izaželi
ditinstvon gladnin - djetinstvom gladnim
povist štukali - povijest začepili
rod puntarski resa na drači - rod pobunjenički rastao na drači
(Prvi dio poeme preuzet je iz čakavske lirike tiskane u zbirci "ROD TITANSKI, ROD ŽGINCANI" / Split, 1975 g. str. 8 autora Ljube Stipišića, te se također pjeva kao dio "Dalmatino, povišću pritrujena")
 

 
Jovano, Jovanke

Jovano, Jovanke
Kraj Vardarot sediš, mori
Belo platno beliš
Belo platno beliš, dušo
Sî na gore gledaš.

Jovano, Jovanke
Jas te tebe čekam, mori
Doma da mi dojdeš
A ti ne doađaš, dušo
Srce moe Jovano.

Jovano, Jovanke
Tvojata majka, mori
Tebe ne te pušta,
Kaj mene da dojdiš, dušo
Srce moe Jovano.

https://www.youtube.com/watch?v=AHKVLko9SXQ&feature=emb_title


Tuginata pusta da ostane

Tuginata

https://www.youtube.com/watch?v=AYKilAodOPg


Đelem đelem

https://youtu.be/QJYM0Uo1b0U

Hitovi: 1976